Zakon o rokovima izmirenja obaveza (ne)sprovodiv

Bez autora
Oct 13 2015

Kako bi smanjila nelikvidnost, Vlada RS predložila je zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, prema kojem se između privrednih subjekata ne može ugovoriti rok duži od 60 dana. Međutim, po mišljenju privrednika i stručnjaka, gotovo je sigurno da ovaj zakon neće zaživjeti u praksi.Zakon koji se ne može primeniti ne treba donositi. Prvo, to neće poštovati državne institucije i onda je apsurdno tražiti da to poštuju privrednici i javna preduzeća, rekao je Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, dodajući da privrednici ne plaćaju svoje obaveze, ne zato što ne žele, već zato što nemaju novca na računu.

Kako bi smanjila nelikvidnost, Vlada RS predložila je zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, prema kojem se između privrednih subjekata ne može ugovoriti rok duži od 60 dana.

Međutim, po mišljenju privrednika i stručnjaka, gotovo je sigurno da ovaj zakon neće zaživjeti u praksi.

"Zakon koji se ne može primeniti ne treba donositi. Prvo, to neće poštovati državne institucije i onda je apsurdno tražiti da to poštuju privrednici i javna preduzeća", rekao je Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, dodajući da privrednici ne plaćaju svoje obaveze, ne zato što ne žele, već zato što nemaju novca na računu.

I privrednici takođe kažu da je gotovo nemoguće da taj zakon zaživi u praksi, pogotovo jer državne institucije svoje obaveze ne plaćaju na vrijeme te i po nekoliko mjeseci kasne sa isplatama prema dobavljačima.

"Daj bože da to tako bude, ali neće biti ništa od toga. Ako ništa povjerioci, ukoliko im se ne plati na vrijeme, mogu naplatiti posebnu naknadu od tri odsto, ali dalje ostaje pitanje kako će se to kontrolisati, ko će kontrolisati i na koji način", rekao je Saša Trivić, potpredsjednik Unije udruženja poslodavaca RS.

Predloženim zakonom predviđeno je da se ugovorom između privrednih subjekata ne može ugovoriti rok ispunjenja novčane obaveze duži od 60 dana, osim ako dužnik povjeriocu ne izda sredstvo obezbjeđenja koje ima snagu izvršne isprave, kao što su neopozive, bezuslovne ili naplative na prvi poziv bankarske garancije.

Ako ugovorom među privrednim subjektima nije ugovoren rok ispunjenja novčane obaveze, dužnik je dužan, bez potrebe da ga povjerilac pozove na ispunjenje, svoju obavezu izvršiti u roku od 30 dana.

Prema kaznenim odredbama ovog zakona, u slučaju da dužnik, odnosno pravno lice, ne ispuni novčanu obavezu u rokovima koje propisuje zakon, biće kažnjen novčanom kaznom od pet do 15.000 KM.

"Nesavjesni privredni subjekti, ugovarajući izuzetno duge rokove plaćanja, uslovljavaju ne samo svoje dobavljače, već i cjelokupno društvo, budući da predstavljaju generator nelikvidnosti, koja se, zahvaljujući njegovom neodgovornom ponašanju, širi u koncentričnim krugovima, mahom među malim i srednjim preduzećima, čime im se otežava, odnosno onemogućava normalno poslovanje. Ukratko, dugovi "guše" posao, posebno malim i srednjim preduzećima, koja nemaju dovoljno sredstava da izdrže duge rokove naplate potraživanja", navodi se u obrazloženju zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza o kojem će 20. oktobra raspravljati poslanici Narodne skupštine Republike Srpske.

U Vladi RS smatraju da bi usvajanje zakona uticalo na povećanje brzine opticaja novca, kojeg, kako kažu, "očigledno nema u našem platnom prometu".

"Nelikvidnost se ne rješava na taj način. Treba banke stimulisati da finansiraju privredu putem nekih olakšica, a nijedan zakon neće smanjiti nelikvidnost", rekao je Pavlović.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik